Библиотека

Почетком 20. века стварањем Универзитета, фонд опште библиотеке Велике школе подељен је на мање библиотеке по областима, међу којима је била и физика. У току Првог светског рата скоро целокупан фонд Библиотеке је уништен. Обновом Универзитета 1920-их година, обнавља се и Катедра за физику у оквиру које функционише и Физички семинар усклопу кога се налазила и Библиотека. Најзначајнија јединица те библиотеке је био часопис Француске академије наука коју је годинама добијала. Поново, за време Другог светског рата, Библиотека је претрпела велике губитке, посебно када је реч о фонду часописа.

Обнова Библиотеке креће тек после издвајања природних и математичких наука у посебан Природно-математички факултет 1950. године. Фонд Библиотеке у том периоду претежно се попуњавао куповином, ређе поклоном.

Читаоница за наставничко особље, у којој су били смештени часописи ради боље доступности, формирана је почетком 1963. године када Институт за физику прелази у зграду на Студентском тргу. У том моменту, Библиотека је имала 7500 књига.

Посебно треба издвојити да је Библиотека поседовала први уџбеник из физике у три књиге, Атанасија Стојковића, написане у Будиму од 1801- 1803 године као и Физику Вука Маринковића из 1851. године. Поред ових, Библиотека је поседовала и неколико значајних класичних дела међу којима и Њутнову „Phylosophiae naturalis principia mathematica“, штампана у Амстердаму 1723. године, Philosophiae Newtonianae Institutions од Williem Jacob. S. Gravesande, штампане 1766. године, Physica generalis из 1775. године, аутора Joannis Baptiste Horvath, као и друге старе и ретке књиге.

Све до 1948. године Библиотека није имала квалификованог библиотекара а послове су обављали поједини чланови Института. До 1950. године посао библиотекара су обављали особе које су биле стално постављене ту а нису имале потребну квалификацију за обављање тог посла. Први квалификовани библиотекар је био Александар Протић и постављен је 1950. године, а посао сталног књижничара је припао Мирослави Војводић.

Данас Библиотека има преко 41000 монографских јединица, преко 55000 јединица часописа, 700 докторских дисертација, велики број магистарских, мастер и дипломских радова.