Формирање Универзитета у Београду и развој студија физике и метеорологије
Почетак високошколске наставе и научног рада у области физике и метеорологије везује се за оснивање Универзитета у Београду, односно за Лицеј – прву високошколску установу у Кнежевини Србији. Лицеј је основан у Крагујевцу 1838. године, а након пресељења престонице у Београд 1840. године, и Лицеј је премештен у Београд.
Физика се предавала од самог оснивања Лицеја, као предмет на другој години студија, па су прва предавања започела у школској 1839/40. години. Први предавач физике био је филозоф Константин Бранковић. Настава је почела 10. октобра 1839. године, а тај датум Физички факултет данас обележава као Дан Факултета. После само два месеца наставу је преузео Антоније Арнот Арновљев (1798–1841), први стални професор физике.
У раном периоду развоја физичких наука у Србији наставу физике држали су и Јован Рајић, Георгије Мушицки и Јанко Шафарик. Значајан допринос развоју наставе физике дао је др Вук Маринковић (1807–1859), који је предавао физику од 1849. до 1859. године. За своје студенте написао је први уџбеник „Начела физике“, а у време када Лицеј није имао библиотеку ни лабораторије, формирао је и збирку физичких инструмената. Касније је професор Јосиф Панчић допринео оснивању библиотеке и кабинета природних наука, укључујући и кабинет за физику.
Године 1863. Лицеј прераста у Велику школу са три факултета. На Филозофском факултету, поред филолошких и историјских дисциплина, развијале су се и природне науке, укључујући физику. Даљим развојем наставе 1873. године формиран је Природно-математички одсек, а крајем XIX века у наставним плановима појављује се и метеорологија као посебан предмет. У том периоду постојали су физички кабинет и метеоролошка и астрономска опсерваторија.
Године 1896. формиран је Математичко-физички одсек, у оквиру кога су се изучавале физика, астрономија и метеорологија. Почетком XX века постојали су Семинар за математику, механику и теоријску физику, Физички завод и Метеоролошка и астрономска опсерваторија.
Доношењем Закона о Универзитету 1905. године започета је значајна реорганизација високошколске наставе и научног рада. Уведене су студијске групе из експерименталне физике, као и докторске дисертације и докторски испити. Даље промене из 1911. године омогућиле су потпуно издвајање студија физике од других природних наука и поставиле темеље њиховом даљем развоју.
Физика и метеорологија између два светска рата
Први светски рат прекинуо је рад Универзитета у Београду и Филозофског факултета. Након рата уследила је обнова наставе и научноистраживачког рада, али и значајно проширење научних области и институција. У периоду између 1925. и 1927. године формирано је двадесет осам студијских група и седамнаест завода, међу којима су били и заводи за физику и метеорологију.
Филозофски факултет је тада подељен на Природно-математички и Историјско-филолошки одсек. У оквиру Природно-математичког одсека постојала је Група за физику, док су предавања из метеорологије похађали студенти више студијских група.
Формирање Природно-математичког факултета
Други светски рат поново је прекинуо универзитетску наставу и научни рад. Већ 1945. године започета је обнова Универзитета, а 1947. године Филозофски факултет подељен је на Филозофски и Природно-математички факултет. Школска 1947/48. година представља почетак самосталног рада Природно-математичког факултета.
На Природно-математичком факултету непрекидно су постојале групе за физику и метеорологију, а њихов развој пратили су оснивање нових лабораторија, раст броја наставника и сарадника и унапређење наставних планова и програма.
Статутом из 1968. године прецизирано је постојање Физичког института и Метеоролошког завода, као и катедри за физику и метеорологију. Уведен је тростепени систем студија, а на трећем степену студија физике постојали су смерови: теоријска физика, нуклеарна физика, физика чврстог стања и физика јонизованих гасова.
Каснијим изменама поново су уведене четворогодишње студије, као и последипломске студије у облику магистратуре и специјализације.
Године 1986/87. укинута је Виша педагошка школа у Београду, а део њених наставних активности преузео је Природно-математички факултет, чиме је додатно проширено образовање будућих наставника природних наука и математике.
Деведесете године — осамостаљење Физичког факултета и време друштвене кризе
Почетак деведесетих година обележили су распад Југославије, политичка нестабилност и тешка друштвена криза. У тим околностима дошло је и до реорганизације Природно-математичког факултета, из чијег састава је 24. октобра 1990. године основан самостални Физички факултет. Тиме је, након 43 године рада, престао да постоји дотадашњи ПМФ, а његово место заузело је шест засебних факултета.
Иако је нови факултет настао у веома сложеним условима, наставници, сарадници и студенти успели су да очувају континуитет наставе и научноистраживачког рада. Истовремено су донети нови наставни планови, а студије физике организоване су кроз три основна усмерења: општу физику, теоријску и експерименталну физику и примењену физику. Поред тога, постојале су и двопредметне студијске групе — физика и основе технике, као и физика и хемија.
Током деведесетих наставни програми су постепено модернизовани. Уведени су предмети из програмирања, нумеричких метода, електронике и рачунарске технике, као одговор на убрзан технолошки развој. Значајне промене извршене су и на последипломским студијама, где је број смерова повећан и проширен новим специјализованим областима теоријске и експерименталне физике.
Ово раздобље обележили су и велики студентски протести 1992. и 1996/97. године, у којима су активно учествовали и студенти Физичког факултета. Протести су представљали одговор академске заједнице на политичку кризу, ограничење универзитетске аутономије и друштвене прилике у земљи. Наставници Факултета пружили су значајну подршку студентима, а посебно се истакао проф. Милан Курепа, један од најпрепознатљивијих професорских гласова тог времена.
Доношење Закона о универзитету 1998. године додатно је ограничило аутономију универзитета, али је Физички факултет успео да очува стабилност и настави рад без већих унутрашњих сукоба.
Посебно тежак период за Факултет било је НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије 1999. године. Настава је била прекинута, али су испити, одбране дипломских, магистарских и докторских радова одржавани кад год су околности то дозвољавале. Упркос свим тешкоћама, Факултет је успео да сачува наставни и научни континуитет и настави свој развој.
Двехиљадите - године модернизације и потврде квалитета
После политичких промена 2000. године у Србији долази до обнове универзитетске аутономије и постепене модернизације високог образовања. Новим Законом о универзитету из 2002. године поново су успостављени демократски принципи управљања факултетима, а Физички факултет наставио је развој у стабилнијим друштвеним околностима.
Почетком деценије извршене су измене наставних планова на свим студијским програмима. На основним студијама унапређени су курсеви теоријске физике, уведени нови предмети из програмирања, информатике и електронике, а модернизовани су и програми из примењене физике и наставе физике. Истовремено су реорганизоване магистарске и докторске студије, при чему су поједини смерови спојени и формирани нови интердисциплинарни програми.
Велика реформа високог образовања започела је доношењем Закона о високом образовању 2005. године и увођењем Болоњског процеса. Физички факултет је већ школске 2006/07. уписао прву генерацију „болоњских“ студената. Уведен је Европски систем преноса бодова (ЕСПБ), предмети су организовани као једносеместрални, а студијски програми усклађени са европским стандардима. Магистарске студије постепено су замењене мастер студијама, а организоване су и јединствене докторске студије.
У том периоду формирани су савремени студијски програми из области:
опште физике, теоријске и експерименталне физике, примењене и компјутерске физике, наставе физике, као и више докторских програма из различитих области физике.
Посебна пажња посвећена је увођењу информатичких и рачунарских садржаја у наставу, развоју лабораторијског рада и већој изборности предмета. Факултет је истовремено организовао и дошколовање наставника физике који су претходно завршили Вишу педагошку школу.
Следећи важан корак био је процес акредитације. Физички факултет је 2009. године успешно акредитован као високошколска установа, а истовремено су акредитовани и студијски програми основних, мастер и докторских студија. Том приликом извршене су додатне реформе наставних планова и уведене детаљне књиге предмета, у складу са савременим стандардима високог образовања.
Током двехиљадитих година Физички факултет је потврдио свој научни и наставни квалитет, успешно се укључио у европски систем високог образовања и поставио темеље за даљи развој у савременим условима.
Редовни професори у пензији
In memoriam
Професори
Наши бивши професори, физичари и метеоролози од оснивања Природно-математичког факултета до данас, који су својим научним и педагошким радом задужили бројне генерације студената, наставника и сарадника Физичког факултета.
- др Јарослав Лабат, редовни професор (1933-2026)
- др Лазар Новаковић, ванредни професор (1945-2024)
- др Наташа Недељковић, редовни професор (1948-2024)
- др Федор Хербут, редовни професор, академик (1932-2023)
- др Милош Вићић, редовни професор (1961-2023)
- др Јован Пузовић, редовни професор (1960-2023)
- др Јагош Пурић, редовни професор (1942-2022)
- др Радомир Ђорђевић, ванредни професор (1940-2022)
- др Гордана Давидовић-Ристовски, редовни професор (1943-2022)
- др Драгомир Крпић, редовни професор (1945-2021)
- др Сава Милошевић, редовни професор (1940 – 2020)
- др Ђура Крмпотић, редовни професор (1930 – 2020)
- др Завиша Јањић, редовни професор (1950 – 2019)
- др Ђорђе Мушицки, редовни професор (1921 – 2018)
- др Никола Шишовић, доцент (1965 – 2018)
- др Ђуро Радиновић, редовни професор (1929 – 2017)
- др Велимир Роглић, редовни професор (1926 – 2016)
- др Иван Аничин, редовни професор (1944 – 2016)
- др Михајло Платиша, редовни професор (1930 – 2014)
- др Бошко Ћирилов, редовни професор (1927 – 2012)
- др Душан Филиповић, редовни професор (1951 – 2010)
- др Марјан Чадеж, редовни професор (1912 – 2009)
- др Божидар Милић, редовни професор (1933 – 2009)
- др Милан Напијало, редовни професор (1926 – 2009)
- др Милан Вујичић, редовни професор (1931 – 2005)
- др Милан Курепа, редовни професор (1933 – 2000)
- др Мира Јурић, редовни професор (1916 – 1992)
- др Александар Милојевић, редовни професор (1912 – 1986)
- др Љубомир Ћирковић, редовни професор (1931 – 1986)
- др Ђорђе Живановић, редовни професор (1934 – 1985)
Администрација
Нада Аћимовић, секретар Факултета у пензији
Студенти
Михајло Спорић, један од најбољих младих српских физичара, студент Физичког факултета и Тринити колеџа у Кембриџу, преминуо у Лондону, 7. новембра 2019. године.