Катедра за астрономију и метеорологију је основана на Филозофском факултету Велике школе у Београду, у јануару 1880. Оснивање Катедре и избор Милана Недељковића за професора метеорологије и астрономије представља један од пресудних момената у развоју метеорологије у Србији, а може се рећи и шире, у читавој бившој Југославији.
Након Недељковићевог пензионисања (1924), Савет Филозофског факултета је одлучио да од једне опсерваторије Универзитета оснује две посебне: метеоролошку и астрономску. За управника Метеоролошке опсерваторије Универзитета у Београду, како је гласио нов званични назив, постављен је професор Павле Вујевић у другој половини 1924. године. Метеорологија и климатологија фигурисале су као шеста наука која се предавала на Филозофском факултету. Након раздвајања Филозофског и Природно–математичког факултета 1947. године, једна од новоустановљених група, која није до тада постојала на Филозофском факултету, била је Метеоролошко–климатолошка група наука, и припадала је Математичко–физичком одсеку.
Старешина Метеоролошко–климатолошке групе био је др Павле Вујевић, а ту дужност је обављао до 1955. Главне карактеристике наставног плана биле су да студенти добију у прве две године студија заокружено знање из математике и физике, у истом обиму и са истим бројем часова као и студенти физике. У току треће и четврте године студија било је предвиђено да се студенти упознају са свим основним метеоролошким и климатолошким дисциплинама.
Први дипломирани метеоролог (1950) је био Боривоје Добриловић (1923-1973), који је затим био асистент и доцент на метеорологији. Од 1965. је радио као експерт Светске метеоролошке организације (ЊМО) у разним земљама Африке. Његова породица је при ЊМО основала фонд Боривоје Добриловић из ког се и данас додељује награда за најбољег студента метеорологије и најбољи научни рад.
Перманентни развој физике и метеорологије, као и других природно – математичких наука, био је праћен развојем научно-истраживачког рада, формирањем нових лабораторија и увећањем броја наставника и сарадника. То је омогућило да се остварује практично континуирано усавршавање наставних планова и програма. На одсеку за Физику и метеорологију Природно-математичког факултета, 1979. године формирају се две Катедре: Катедра за општу метеорологију и Катедра за динамичку метеорологију. Раздвајањем Природно–математичког факултета на 6 факултета, метеорологија као студијски програм припада Физичком факултету, тј. Институту за метеорологију као организационој јединици.
Према акредитацији наставних планова из 2015. и 2022. године, на Институту за метеорологију изводи се настава из 29 предмета на основним академским студијама, 10 предмета на мастер академским студијама и 16 предмета на докторским академским студијама.
Шефови Катедре за динамичку метеорологију:
- Проф. др Федор Месингер (1979-1982)
- Проф. др Млађен Ћурић (1983-1993, 1995, 2006-2016)
- Проф. др Лазар Лазић (2016-2018)
- Проф. др Владан Вучковић (од 2021.)
