Катедра за компјутерску физику основана је 2007. године, као најмлађа катедра Физичког факултета и као последица потребе да се осавремени и на виши ниво подигне настава везана за примену рачунара у физици. Физички факултет је и пре тога имао предмете везане за рачунарске технологије где је махом предавана нумеричка обрада података и употреба програмских језика (Fortran и C++).
Убрзани развој компјутерских технологија средином осамдесетих година прошлог века, вишиструки раст перформанси персоналних рачунара и пад њихових цена, а поготово развој интернета довели су до нагле експанзије употребе рачунара првобитно у науци (пре тога резервисане само за кориснике великих и скупих рачунарских центара) а затим и у осталим сферама људских делатности.
Формирањем Катедре почео је процес унапређивања наставних планова, поготово за смер Примењена и компјутерска физика. Први шеф катедре у периоду од 2007. До 2011. године био је професор Драгомир Крпић који је написао и уџбеник „Увод у нумеричку физику“ који се и данас користи у настави оквиру предмета Нумеричке методе у физици. Професор Крпић је такође аутор неколико радова у часописима са SCI листе у којима се конкретно примењују методе компјутерске нумеричке анализе за проблеме у физици.
Даљи развој Катедре је у неколико смерова. Са једне стране рађено је на унапређивању планова и програма предавања увођењем нових курсева, не нужно оријентисаних на физику, већ и за примену рачунара у осталим областима науке и индустрије. Значајан допринос овоме дали су професор Иван Белча (шеф катедре од 2011. до 2016. године) и професор Горан Попарић.
Уведени су предмети везани за програмирање микроконтролера, обраду слике и звука, телекомуникације и интернет, базе података и примену апликативног софтвера. Интенција је била је да се наши студенти оспособе да после завршетка студија могу да раде и у осталим областима у којима се користе рачунари, а не само у областима везаним за физику.
Увођење нових предмета значило је и активно ангажовање других чланова Катедре, који су држали наставу из тих предмета. Значајан допринос унапређењу наставе и даљем развоју ових предмета дали су чланови Катедре: професори Татјана Вуковић, Зоран Николић, Милош Вићић, Едиб Добарџић, Божидар Николић, Сава Галијаш, Саша Дмитровић, Зоран Поповић и Светислав Мијатовић и доценти Владимир Миљковић, Милош Скочић и Никола Коњик.
С друге стране значајни су радови више оријентисани на науку. Професор Јован Пузовић (шеф катедре од 2016. до 2023. године) бавио се компјутерским симулацијама у нуклеарној физици и физици елементарних честица, као и компјутерском контролом детекторских система и из ове области објавио више радова у врхунским међународним часописима. У сарадњи са професором Предрагом Миленовићем и Драгославом Јовановићем развијен је компјутерски контролисани систем (и хардвер и софтвер) за заштиту ECAL-а поддетекторског система у оквиру CMS колаборације у CERN-у. Развој овог система трајао је скоро седам година и успешно је радио у великом хадрпнском сударачу од 2008. до 2018. Године. Тренутно је у току његово унапређење.
У последњих неколико година научна сарадња Катедре за компјутерску физику окренута је раду у оквиру NA61/SHINE колаборације у CERN-у. Током ове сарадње развијен је нови извор високог напона за потребе ToF детектора (Time of Flight – време прелета). Овај систем дизајниран је тако да омогућује потпуну контролу преко интернета (чак и из Београда). Поред тога од стране Марјана Ћирковића дат је значајан допринос развоју програма за реконструкцију и калибрацију података са ToF детектора.
Убрзани развој компјутерских, мрежних и информационих технологија пред катедру ставља стални задатак унапређења наставних планова и програма и на томе се континуирано ради. Због тога се посебно води рачуна о образовању наставника, усвајању нових развојних платформи и трендова. Тренутно је за област вештачке интелигенције, која је последњих година доживела експлозију задужен професор Добарџић. На основу његовог предлога уводе се курсеви који покривају машинско учење са и без неуронских мрежа.
