Др Вукашин Милошевић је рођен 1992. године у Београду. Завршио је Математичку гимназију у Београду као носилац Вукове дипломе. Основне студије завршио је на Физичком факултету Универзитета у Београду 2015. године, на смеру Теоријска и експериментална физика, као студент генерације са просечном оценом 10,00. Током треће године основних студија постаје члан српског тима у оквиру колаборације CMS (Compact Muon Solenoid) у CERN-у, а своје усавршавање наставља током наредних лета кроз студентске праксе на Федералном политехничком институту (ETH) у Цириху и у оквиру CERN-ове летње школе. Стручно усавршавање наставио је и на мастер студијама на Физичком факултету Универзитета у Београду, где је, радећи под менторством проф. др Предрага Миленовића и проф. др Петра Аџића, завршио мастер студије одбраном рада под називом Study of the Four-Lepton Production at √s = 13 TeV, са просечном оценом 10,00.
Током докторских студија фокус истраживања др Милошевића проширен је на мерења која имају за циљ потрагу за невидљивим распадима Хигсовог бозона произведеног у топологији векторско-бозонске фузије, ради провере постојања физичких феномена изван Стандардног модела. Докторске студије завршио је 2020. године на Imperial College London, под менторством др Александра Тапера (Alexander Tapper), одбраном докторске дисертације под називом Search for Invisible Decays of the Higgs Boson at √s = 13 TeV.
Након докторских студија, др Милошевић наставља професионално усавршавање на постдокторским студијама на Институту за физику високих енергија (Institute of High Energy Physics – IHEP) у Пекингу, где добија престижну награду Chung-Yao Chao Fellowship, коју додељује Центар за изузетност у физици елементарних честица Кинеске академије наука. Након првог постдокторског усавршавања, др Милошевић 2022. године добија престижну позицију Senior Research Fellow у CERN-у, где је током две године радио као члан CERN-овог тима у оквиру колаборације CMS.
Др Милошевић је 2016. године изабран у звање истраживача-приправника, потом је 2020. године изабран у звање истраживача-сарадника, а 2021. године у звање научног сарадника на Физичком факултету Универзитета у Београду. У звање доцента на Физичком факултету изабран је у априлу 2025. године.
Поред научног доприноса, др Милошевић је током студија и постдокторског усавршавања остао активан и у развоју будућих научних кадрова у земљи и иностранству. Обављао је наставне активности у улози асистента на више курсева основних и мастер академских студија на Физичком факултету у Београду и на Imperial College London. Његово наставно искуство на Физичком факултету Универзитета у Београду укључује значајан допринос у реализацији наставе на предметима: Физика елементарних честица, Виши курс физике елементарних честица, Лабораторија физике 3 и 4, као и Компјутерске и статистичке методе у физици (КСМФ 2).
Досадашња научна активност др Вукашина Милошевића обухвата проучавање процеса продукције и мерење особина Хигсовог бозона на експерименту CMS, као и развој система за брзо филтрирање података (trigger system) и система за аквизицију и контролу квалитета података (Data Acquisition & Data Quality Monitoring – DAQ & DQM) на експерименту CMS. Резултате својих истраживања др Милошевић је, у оквиру колаборације CMS, објавио у врхунским међународним часописима и представио на престижним међународним конференцијама и радионицама.
Др Милошевић је коаутор укупно 413 радова као члан колаборације CMS, са преко 9000 цитата. Као један од главних коаутора, дао је кључан допринос у 10 радова објављених у врхунским међународним часописима од стране колаборације CMS, који су до сада цитирани укупно 653 пута.