Владимир Милосављевић је рођен 21. марта 1967. године у Београду и редовни професор Физичког факултета, Универзитета у Београду. Основну и средњу школу, је завршио у Београду. Физички факултет је уписао 1986., а после ослужења војног рока, 1991. г. је дипломирао. Магистарске студије на Физичком факултету у Београду, В. Милосављевић је уписао 1992. г., а магистрирао је 1996. г. На Физичком факултету, 2001. г. је одбранио докторску дисертацију. На Физички факултет, В. Милосављевић се запошљава 1992. г. као сарадник у настави, 1994. г. постаје асистент-приправник, а 1997. г. је изабран за асистента. Реизабран је у звање асистента 2002. г., а у прво наставничко звање – доцент, В. Милосављевић је изабран 2005. г. у звање ванредни професор је изабран 2010. г., док је у звање редован професор, др Милосављевић изабран 2015. г. Паралелно са наставничким звањима, проф. Милосављевић је биран и у научна звања код ресорног министарства науке, Републике Србије. В. Милосављевић је у звање научни сарадник изабран 2002. г., у звање виши научни сарадник 2009. г., док је у звање научни саветник изабран 2014. г. Проф. Милосављевић се у више наврата усавршавао у иностранству. Између осталих, на Физичко-техничком државном институту у Берлину је био 6 месеци 1992. г. Школске 1998/1999 В. Милосављевић је био на студијском боравку у Институту „Макс Планк“ за физику плазме, Минхен, Немачка. Од 2004. г. па до школске 2005/2006, проф. Милосављевић је био на пост-докторском усавршавању на Даблинском градском универзитету, Република Ирска. Сарадња са колегама из Даблина је настављена до данас и до сада дала: 12 међународна поројекта (од којих су 3 из ФП7 програма ЕУ), 50 публикација у научним часописима са ИФ већим од 1, 18 уводних предавања на научним конференцијама које је проф. Милосављевић представио, 57 саопштења на научним скуповима, 2 менторства и 11 коменторства на докторатима. Главне области истраживања проф. Милосављевића су из области неравнотежне плазме, интеракције плазме и површина, контрола плазмених параметара/продуката у реалном времену, развој плазмених уређаја за медицинску примену, развој комбинованих дијагностичких метода заснованих на оптичкој спектроскопији и електричним сондним мерењима и примена актинометрије као виртуалног сензора у плазми. Проф. Милосављевић има Н-индекс 23 и до сада објавио: 91 рад у међународним часописима са ИФ већим од 1, 1 монографију (једини аутор), 4 рада у међународним часописима, 22 предавања на међународним конференцијама, 84 радова објављених у зборницима међународних конференција, 20 радова штампаних у зборницима домаћих конференција и његови радови су око 2213 пута цитирани (без аутоцитата). Такође, проф. Милосављевић је рецензент у 20+ међународних часописа чији су издавачи: European Physical Society, Elsevier, Institute of Physics итд. Проф. Милосављевић држао је и држи наставу из више предмета на студијама различитих смерова Физичког и Хемијског факултета: Физика Атома и Молекула, Одабрана поглавља физике, Основе физике и Физика за Хемичаре, предмети су на основним, мастер и докторским студијама. В. Милосављевић је добитник неколико награда и имао учешће у научном комитету конференције са међународним учешћем. Од стране републике Немачке и фондације ДААД 1997. године је добио награду, добитник је традиционалне годишње награде за 2000. г. за развој астрономије коју додељује Астрономска опсерваторија у Београду, у 2004. г. је био први од 20 доктора наука из Србије који су добили стипендије за постдокторско усавршавање, добитник је ‘‘DCU Fellowship award’ у 2009. г. Добитник је годишње награде Физичког факултета за научни рад 2020. године. У периоду 2002-2009 г. био је члан научног комитета конференције са међународним учешћем (Serbian Conference on Spectral Line Shapes in Astrophysics), а тренутно је члан научног комитета конференције са међународним учешћем (Summer School and International Symposium on the Physics of Ionized Gases). Проф. Милосављевић је ко-оснивач лабораторије на Физичком факултету под називом Лабораторија за дијагностику и контролу плазме, као и истраживачке групе ‘Bioplasma’ на Технолошком универзитету у Даблину.