Др Иван Дојчиновић је рођен у Лесковцу 1974. године, где је завршио основну школу и гимназију. Ожењен је и отац троје деце. Дипломирао је на Физичком факултету, студијска група Експериментална и теоријска физика, 1999. године са просечном оценом 9,96. Постдипломске студије на истом факултету, на смеру Експериментална физика јонизованих гасова, завршио је са просечном оценом 10. Магистарски рад под називом „Истраживање магнетоплазменог компресора компактне геометрије“ одбранио је 2003. године. Докторску дисертацију под називом „Модификација површине силицијума компресионим плазма млазом“ радио је у Лабораторији за фузиону плазму на Физичком факултету у Београду и одбранио је 2007. године. Од јула 1999. године запослен је на Физичком факултету као асистент приправник. Изабран је за доцента на Физичком факултету 2007. године. 2013. године изабран је за ванредног професора, а 2023. за редовног професора на Физичком факултету. Од 2009. до 2015. био је на функцији продекана за наставу на Физичком факултету. Био је председник Друштва физичара Србије од 2012. до 2020. године. Проф. др Иван Дојчиновић је добитник награде „Ђорђе Живановић“ за 1997. годину, а 1999. проглашен је за Најбољег студента генерације. Награду фонда „Проф. др Љубомир Ћирковић“ за најбољи магистарски рад добио је 2003. године. Био је први лауреат Годишње награде Физичког факултета за научни рад младих научника 2007. године. Проф. др Иван Дојчиновић је предметни наставник на предмету Физика атома за студенте смера Теоријска и експериментална физика, као и на предмету Примењена спектроскопија за студенте смера Примењена и компјутерска физика. Предметни је наставник и на изборним предметима Физика и дијагностика фузионе плазме, Примена плазме у обради материјала и нанотехнологији, Основе физике високотемпературне плазме, Историја физике на мастер студијама Физичког факултета. Предметни је наставник и на изборном предмету Интеракција плазме и ласера са површинама на докторским студијама смера Физика. Др Иван Дојчиновић је у току свог досадашњег истраживачког рада објавио преко 130 библиографских јединица, од којих су 23 рада у врхунским и истакнутим међународним часописима, 9 радова у међународним часописима, 1 уџбеник, 6 предавања по позиву на скуповима међународног значаја и 9 предавања по позиву на скуповима националног значаја, 82 рада на међународним и домаћим конференцијама и стручним скуповима. Радови су цитирани преко 340 пута, од чега су преко 160 цитати без аутоцитата и цитата коаутора.