Горан Сретеновић је рођен 1983. године у Чачку. Дипломирао је 2006. на смеру Општа физика Физичког факултета Универзитета у Београду (просечна оцена 9,15), а докторирао 2015. на истом факултету, на смеру Физика јонизованих гасова, плазме и квантна оптика, са дисертацијом „Спектроскопска истраживања динамике развоја стримера у хелијуму“ под руководством проф. др Милорада Кураице. На Физичком факултету запослен је од 2008. У звање истраживача-сарадника изабран је 2011, научног сарадника 2016, вишег научног сарадника 2020, а научног саветника 2025. године.
Научноистраживачки рад др Сретеновића усмерен је на конструкцију, дијагностику и примену различитих типова гасних пражњења на атмосферском притиску. Главне теме истраживања обухватају: плазмене млазеве у хелијуму и мерење електричног поља у њима, примену нискотемпературне плазме за заштиту животне средине (уклањање СО₂ и НОₓ из гасова, перфлуороалкилних супстанци, пестицида, медикамената и боја из отпадних вода), плазма медицину, као и генерисање високих хармоника за истраживање физике атомских процеса на атосекундној скали.
Међу резултатима др Сретеновића истичу се мерења јачине електричног поља у вођеном јонизационом таласу (плазменом метку) хелијумског плазменог млаза коришћењем Штаркове поларизационе спектроскопије. Учествовао је у реализацији експеримента третмана реалног димног гаса у термоелектрани „Никола Тесла А“ у Обреновцу, где је испитивано симултано уклањање СО₂ и НОₓ помоћу диелектричног баријерног пражњења, уз добијање вештачког ђубрива као нуспроизвода. Бавио се и идентификацијом механизама утицаја плазме на проток гаса у плазменим млазевима, као и испитивањем интеракције плазме са течним и чврстим метама.
Аутор је 34 рада у међународним часописима (3 М21а+, 7 М21а, 12 М21, 8 М22, 4 М23). Према бази Сцопус, има преко 1100 цитата (930 без аутоцитата и цитата коаутора), Хиршов индекс 16 (април 2026). Објавио је и преко 70 саопштења на међународним и националним конференцијама, уз пет позивних предавања на међународним скуповима.
Сарађује са институцијама из више европских земаља: Лајбницовим институтом за науку о плазми у Грајфсвалду (Немачка), Политехничком школом у Паризу (Француска), Техничким универзитетом у Ајндховену (Холандија), Универзитетом у Орлеану (Француска), Универзитетом у Падови (Италија), Институтом Степанов у Минску (Белорусија) и Универзитетом Џеђанг у Хангжоу (Кина). Руководио је двама пројектима билатералне сарадње, учествовао на два пројекта основних истраживања које је финансирало Министарство науке Републике Србије, где је руководио једним пројектним задатком, као и на укупно десет билатералних пројеката. Учествовао је и на пројекту АТТОПЛАСМАС Фонда за науку Републике Србије у оквиру првог позива програма Идеје.
Од 2008. ангажован је у настави на Физичком факултету, где држи експерименталне вежбе за студенте Физичког, Хемијског и Математичког факултета. Учествовао је у изради докторске дисертације Ђулије Томеи са Универзитета у Падови и био члан комисија за одбрану две докторске дисертације, четири мастер рада и једног дипломског рада.
Добитник је награде Физичког факултета за најбољег младог истраживача (2014), награде за рецензента године часописа Journal of Physics D: Applied Physics (2017), као и више признања за изванредног рецензента (2016, 2019. и 2024. године). Добитник је и награде Комитета Европског физичког друштва за младог научника на конференцији ESCAMPIG (2016). Рецензирао је више од 70 радова за преко 20 међународних часописа. Придружени је члан Institute of Physics (IOP) са статусом рецензента од поверења (Trusted Reviewer).